Radna verzija novog Zakona o bezbednosti hrane
https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/070825/070825-vest11.html
Novi Nacrt zakona o bezbednosti hrane (dalje: Zakon) predstavlja značajan iskorak ka modernizaciji pravnog okvira Republike Srbije u ovoj oblasti i doprinosi uskladjivanju sa regulatornim okvirom (aquis communautaure) Evropske unije (EU) u odnosu na postojeći Zakon o bezbednosti hrane („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009 i 17/2019).
Dobro je videti da obim nacrta Zakona obuhvata sve faze lanca hrane shodno strategiji EU od farme do viljuške (from farm to fork), od proizvodnje, preko prerade i distribucije, do uvoza i izvoza. Uvođenje efikasnijih mehanizama brzog obaveštavanja i hitnih mera u slučaju rizika jasno je i neophodno unapređenje, čime se značajno povećava zaštita potrošača. Uvođenje načela zaštite potrošača (član 9) radi sprečavanja prevare, obmane ili falsifikovanja hrane je takođe važna odredba.
Ipak, određene odredbe ne postoje u radnoj verziji Zakona, odnosno potrebno ih je bliže definisati. U pitanju je isključenje genetski modifikovane hrane (GMO) iz Zakona i uvođenje jonizujućeg zračenja kao opcije za tretman hrane u cilju bezbednosti i njenog očuvanja u toku roka održivosti.
- Naime, kada je u pitanju GMO hrana potrebno je u potpunosti uskladiti Zakon sa odnosnim zahtevima EU i Svetske trgovinske organizacije/Sporazum o sanitarnim i fitosanitarnim merama (WTO SPS Agreement). To podrazumeva autorizaciju GMO hrane za životinje (na primer kukuruz, soja) i određene hrane koja potiče od takvih žitarica (na primer kukuruzno/sojino ulje) za slobodnu proizvodnju i promet, na osnovu aktuelne liste u EU (EU Register of Authorised GM Food and Feed, Regulation (EC) 1829/2003) uz jasno definisane zahteve za autorizacijom i deklarisanjem takvih proizvoda kako bi potrošači bili pravilno informisani i bili u poziciji da donose informisane odluke o kupovini odnosne hrane.
- Primena jonizujućeg zračenja za tretman hrane ima povoljne efekte na status bezbednosti hrane i njenu održivost tokom ciklusa roka trajanja. Regulatorni okvir EU dozvoljava primenu jonizujućeg zračenja na osnovu direktive usvojene 1999. godine (Directive 1999/3/EC), kojom je uspostavljena lista ingredijenata i hrane za koju se preporucuje primena jonizujućeg zračenja. Trenutno, ova lista obuhvata sušene aromatične biljke, začine i određeno sušeno povrće. Maksimalno propisana doza zračenja je 10 kGy. U nacrtu Zakona (član 31 i 32) bilo bi dobro da bude navedeno da posebni propis o vrstama ingredijenata i hrani koja se može tretirati jonizujućim zračenjem usklađuje regularno i sa propisom, odnosno važećom listom EU.
- Neophodno je da u Zakonu postoje opšte odredbe o hrani za životinje, a dalje se posebnim aktom reguliše ova oblast, što je u skladu sa EU zakonodavstvom.
- Uvođenje komunikacije o riziku i veća transparentnost u javnom obaveštavanju predstavlja važno unapređenje zakona poput predviđenog uspostavljanja Sistema brzog uzbunjivanja, hitnih mera i upravljanja kriznim situacijama. Međutim, obaveza objave informacija o povlačenju određenih proizvoda iz prometa bi trebalo da bude jasno navedena, što je već praksa u zemljama EU.
- Uvođenje tradicionalnih specijaliteta, odnosno hrane sa oznakom geografskog porekla može doprineti očuvanju gastronomskog identiteta, ali treba jasno definisati neophodnost da se ove odredbe razrade detaljno u podzakonskim aktima da bi konfuzija bila izbegnuta.
- Važna je i racionalizacija nadležnosti, kao i uvođenje informacionih sistema i jasnog povezivanja registara. To doprinosi boljoj koordinaciji i efikasnoj kontroli.
- Uspostavljanje Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje (član 26) predstavlja važnu odredbu. Ipak imajući u vidu prethodne izveštaje EU komisije o napretku Srbije u procesu harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa EU i date preporuke, savetuje se osnivanje nacionalne Agencije za bezbednost hrane ili, poput nekih država članica, Agencije za hranu i poljoprivredu kako bi se na strukturan i efikasniji način uspostavila procena rizika u hrani. Pored navođenja poslova koje obavlja Stručni savet, neophodno je, pored akta kojim se određuje finansiranje rada Stručnog saveta odrediti i potrebu donošenja odgovarajućieg podzakonskiog akta kojim će detaljno biti uređen način rada kako bi bio omogućen efikasan i transparentan rad ovog tela, što do sada nije bio slučaj sa postojećim Savetom za bezbednost hrane koji od svog osnivanja nije imao zapažene i transparentne aktivnosti, niti aktivnu ulogu u nacionalnom sistemu bezbednosti hrane. Posebno je važno predvideti u podzakonskom aktu kriterijume i konkurs za izbor članova Stručnog saveta koji treba da bude transparentan i zasnovan na istinskom i priznatom naučnom doprinosu kandidata.
