Visokopatogena avijarna influenca (ptičji grip) – High Pathogenicity Avian Influenza (HPAI) je ozbiljna, prekogranična zoonotska bolest sa velikim uticajem na interakciju između ljudi, životinja i životne sredine, koja ugrožava zdravlje životinja i javno zdravlje, ekonomije, sredstava za život, poljoprivrednu produktivnost i ekosisteme.
Septembar je obeležio poslednji mesec trenutnog sezonskog talasa, a sledeći talas je otpočeo u oktobru 2025. godine. Primetno je da je u septembru 2025. već zabeležen najveći broj epidemija ptičjeg gripa kod živine u poređenju sa istim mesecom u prethodna dva sezonska talasa. Dalji porast prijavljenih epidemija očekuje se u narednom mesecu. S obzirom na širenje visokopatogenog ptičjeg gripa širom sveta, neophodan je kontinuirani nadzor divljih i domaćih vrsta.
S obzirom da ovaj patogen utiče na divlje životinje, stoku i javno zdravlje, pristup upravljanju epidemijama HPAI treba da se zasniva na konceptu „Jedno zdravlje“ (One Health). Svetska organizacija za zaštitu zdravlja životinja (WOAH) preporučuje članicama da nastave svoje napore u nadzoru, sprovode mere biološke bezbednosti i preventivne mere na nivou farmi i nastave blagovremeno prijavljivanje epidemija ptičjeg gripa kod živine i drugih vrsta.
Uzimajući u obzir situaciju kod sisara, WOAH takođe preporučuje:
• uključivanje ptičjeg gripa (HPAI) kao diferencijalne dijagnoze kod sisara sa visokim rizikom izloženosti virusima
• prijavljivanje WOAH-u epidemija ptičjeg gripa kod svih životinjskih vrsta, uključujući i neuobičajene domaćine
• deljenje genetskih sekvenci virusa ptičjeg gripa i povezanih metapodataka u javno dostupnim bazama podataka
• zaštitu ljudi u bliskom kontaktu sa bolesnom stokom i njihovim proizvodima, uz izbegavanje sprovođenja neopravdanih trgovinskih ograničenja.
Visok kvalitet informacija je ključan za podršku prevenciji i brzom reagovanju na HPAI.
Na osnovu poglavlja 1.3 Zakonika o zdravlju kopnenih životinja (Terrestrial Animal Health Code) (2024), WOAH navodi tri kategorije ptičjeg gripa:
1) infekcija virusima ptičjeg gripa visoke patogenosti (HPAI) (kod živine, kako je definisano u poglavlju specifičnom za bolest),
2) infekcija ptica sa HPAI koje nisu živina, uključujući divlje ptice,
3) infekcija domaćih i divljih ptica u zatočeništvu virusima ptičjeg gripa niske patogenosti (LPAI) sa dokazanim prirodnim prenosom na ljude, povezanim sa teškim posledicama.
Na osnovu poglavlja 3.3.4 Priručnika za zdravlje kopnenih životinja (Terrestrial Animal Health Manual) (2025), infekcija goveda (Bos taurus) virusima ptičjeg gripa A visoke patogenosti (HPAI Type A) kod živine je definisana kao nova bolest od strane WOAH. Kod ljudi ovo virusno oboljenje izaziva simptome počevši od blagih (konjunktivitis, groznica, kašalj, umor, bolovi u mišićima) do teških (upala pluća, otkazivanje više organa, smrt), pri čemu su nedavni slučajevi u SAD često protekli sa blagim simptomima i bili su povezani sa zaraženim životinjama. Širenje sa čoveka na čoveka je retko, međutim virus može da pređe sa ptica/sisara (kao što su mlečne krave) na ljude, utičući na respiratorne i druge sisteme, zahtevajući strogu higijenu i suportivnu negu, premda je to redak zoonotski događaj.
– – –
Global Strategy for the Prevention and Control of H5N1 Highly Pathogenic Avian Influenza – Global Framework for the Progressive Control of Transboundary Animal Diseases (GF-TADs)
2008. godine razvijena je Globalna strategija za prevenciju i kontrolu visokopatogenog ptičjeg gripa H5N1 u okviru Globalnog okvira za progresivnu kontrolu prekograničnih bolesti životinja (GF-TADs) kako bi se rešilo pitanje novog soja H5N1 kod gusaka/guangdong (Gs/GD) evroazijskog roda HPAI (Goose/Guangdong (Gs/GD) Eurasian lineage HPAI). Od tada je registrovan značajan napredak u sveobuhvatnim procesima prevencije i kontrole ptičjeg gripa koji su primenjeni u:
· upravljanju vanrednim situacijama
· dijagnostici
· vakcinama i vakcinaciji
· merama biološke bezbednosti
· proceni rizika
· komunikaciji o rizicima
· upravljanju podacima
· sistemima za praćenje i nadzor
· istrazi epidemija
· sistemskim pristupima kao što je analiza lanca vrednosti.
Od 2008. godine, 15 HPAI virusa se pojavilo iz H5 ili H7 niskopatogenog ptičjeg gripa (LPAI) kod živine. Ovi virusi HPAI su iskorenjeni zahvaljujući ovom napretku u procesima prevencije i kontrole usmerenim na brzo otkrivanje, kontrolu kretanja, depopulaciju, nadoknade i kompenzaciju, ekološki ispravno odlaganje leševa i čišćenje i dezinfekciju. Ovi procesi će nastaviti da budu osnova programa prevencije i kontrole HPAI, posebno za zemlje sa visokim prihodima.
Više infornacija na:
https://www.woah.org/app/uploads/2025/10/hpai-report-75.pdf
https://www.woah.org/en/what-we-do/standards/codes-and-manuals/
Global Strategy for the Prevention and Control of High Pathogenicity Avian Influenza (2024–2033) – Achieving sustainable, resilient poultry production systems. Achieving sustainable, resilient poultry production systems.
https://www.woah.org/app/uploads/2025/02/web-gf-tads-hpai-strategy-woah.pdf
