Војска Србије је у оквиру мировне мисије Уједињених нација „Minusca“ започела свој ангажман у Централноафричкој Републици 2014. године, формирањем војне болнице нивоа 2, која је 2020. године прерасла у болницу нивоа 2+.
Централноафричка Република је једна од најсиромашнијих земаља у свету, смештена у тропској зони афричког контигента, са турбулентним друштвеним дешавањима. Њена површина је 622000 км2, а има око 5 милиона становника. Струје, водоводне и канализационе мреже, као и путне инфраструктуре скоро да нема у целој земљи. Здравствена заштита локалног становништва је на веома ниском нивоу и зависи доста од хуманитарних организација. Клима је веома топла, са годишњим просеком од 33 степена. Релативна влажност је често преко 70%.
У земљи се према подацима америчког Центра за контролу болести (CDC) јављају, између осталих, следеће болести: афричка болест спавања, грозница уједа афричког крпеља, чикунгуња, конго-кримска хеморагична грозница, денга грозница, зика вирусна грозница, COVID-19, полиомијелитис, колера, хепатитис А, Б и Ц, беснило, менингококална болест, тифоидна грозница, жута грозница, лептоспироза, шистозомијаза, филаријаза, мајмунске богиње, ханта вирусна инфекција, туберкулоза, AIDS. У суседној ДР Конго се повремено јављају епидемије ебола вируса. Према одређеним подацима, маларија се дијагностификује код 40% од укупног броја пацијената у земљи.
Пре упућивања лица у зону операције, на Институту за епидемиологију Војномедицинске академије се врши вакцинација људства болнице у складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом у Централноафричкој Републици. Борба против болести за које не постоји вакцина подразумева примену превентивних мера у самој зони деловања.
У оквиру болнице постоји модул превентивне медицине, у чији састав улази начелник модула (доктор хумане или ветеринарске медицине – у складу са критеријумима Уједињених нација), као и два медицинска техничара. До сада је у наведену мисију упућено седам војних ветеринара.
Најважнији задаци модула превентивне медицине су: контрола хигијенске исправност хране и воде, контрола мера заштите против маларије (личне и хемиопрофилактичке мере), дезинфекција, дезинсекција, дератизација, постављање репелената против змија, контрола класификације, одлагања и уништења медицинског отпада, упознавање контигента са мерама превенције против векторских и других болести и дејства различитих животиња.
Имајући у виду да се маларија, као и још неколико горе наведених болести, преносе путем комараца, смањење броја популације комараца и спровођење мера заштите људства у контигенту од деловања истих је приоритетан задатак Модула.
У земљи је регистровано више врста змија отровница, од којих црна мамба спада међу најотровније на свету. Шкорпије се такође могу појавити у објекатима за рад и становање и њиховој околини. Одређени инсекти могу да изазову озбиљне здравствене проблеме својим деловањем. На пример, Cordylobia anthropophaga може да полажи јаја у одећу која се суши на отвореном простору. Ако особа обуче такву одећу, из јаја се развију ларве, које могу да продру у кожу и изазову упалне и болне процесе.
Проучавање ланаца исхране, анализа ризика, едукација људства, сарадња са стручним лицима у Пастеровом институту у Бангију и у команди мисије Уједињених нација у Централноафричкој Републици, извиђање терена, су неке од активности које модул превентивне мере спроводи у циљу реализације горе наведених задатака.
Изазови са којима се среће наведени модул су бројни и превазилазе формат овог текста. Превенција болести у Централноафричкој Републици је комплексан задатак. Захтева потпуну посвећеност, добру личну и материјалну припрему, константну едукацију, континуирану сарадњу са надлежним лицима, добру комуникацију са читавим колективом и подршку руководећег кадра. Професионално искуство војних ветеринара у наведеној земљи је важно, имајући у виду специфичност климе, услова живота и комплексних изазова.
Информације и научене лекције из области превентивне медицине у Централноафричкој Републици би могле бити од користи стручним лицима хумане и ветеринарске медицине, обзиром на климатске промене у читавом свету и мобилност савременог друштва.
Аутори: Радивоје Анђелковић, Срђан Милентијевић, Драган Анасоновић, Мирослав Дедић, и Слободан Трифуновић (припадници Управе за војно здравство Министарства одбране).
Cordylobia anthropophaga и промене на кожи човека настале дејством ларви овог инсекта
