Afrička kuga svinja (AKS) trenutno predstavlja jednu od najvećih pretnji po proizvodnju svinja u EU. S obzirom na to da ne postoji vakcina protiv AKS, kontrola afričke svinjske kuge (ASK) u Evropskoj uniji (EU) zasniva se na integrisanom pristupu koji istovremeno obuhvata domaće svinje, divlje svinje, kretanje životinja i proizvoda, biosigurnost i rano otkrivanje bolesti.
EU okvir čine Animal Health Law (Regulation (EU) 2016/429) i posebne mere za nadzor i kontrolu ASK (Regulation (EU) 2020/687 i Regulation (EU) 2023/594), dok Evropska agencija za bezbednost hrane (European Food Safety Authority – EFSA) naglašava da se uspešna kontrola ne može zasnivati na jednoj meri, već na kombinaciji epidemiološki usmerenih intervencija. Poseban značaj ima činjenica da divlje svinje predstavljaju važan rezervoar i izvor infekcije za domaće svinje.
Epidemiološki status Afričke kuge svinja (AKS) u EU
Tokom 2025. godine, broj država članica EU pogođenih afričkom kugom svinja (AKS) porastao je sa 13 na 14, nakon što je virus afričke kuge svinja (VAKS) otkriven kod divljih svinja u Španiji. Broj žarišta AKS-a kod domaćih svinja u EU porastao je sa 333 u 2024. na 585 u 2025. godini, pri čemu je najveći udeo imala Rumunija, na koju je otpadalo 81% žarišta u 2025. godini. Većina žarišta (91%) zabeležena je na gazdinstvima sa više od 100 svinja, dok je 26 žarišta prijavljeno na gazdinstvima sa 1.000–10.000 svinja, a 11 na gazdinstvima sa više od 10.000 svinja. Kao i prethodnih godina, žarišta AKS-a kod domaćih svinja pokazivala su sezonski karakter sa većom učestalošću tokom leta. Većina žarišta otkrivena je putem pasivnog nadzora zasnovanog na kliničkoj sumnji (84%). Među žarištima na farmama sa više od 1.000 svinja (n = 37), njih 65% (n = 24) identifikovano je sistematskim testiranjem dve uginule svinje nedeljno. Ukupno je u EU tokom 2025. godine analizirano 518.088 uzoraka poreklom od domaćih svinja. Kada je reč o divljim svinjama, broj prijavljenih žarišta u EU porastao je sa 7.677 u 2024. na 11.036 u 2025. godini, što predstavlja promenu u odnosu na relativno stabilnu situaciju iz perioda 2022–2024. godine. Na Poljsku i Nemačku otpadalo je 31%, odnosno 18% od ukupnog broja. Slično kao i prethodnih godina, u nekoliko država članica uočen je sezonski karakter pojave bolesti kod divljih svinja tokom zime. Ukupno 28% od 44.578 testiranih leševa divljih svinja bilo je pozitivno na VAKS prema rezultatima dobijenim primenom PCR-a, što čini 71% žarišta kod divljih svinja prijavljenih u EU. Nasuprot tome, 1% od 531.832 odstreljene divlje svinje bilo je pozitivno na PCR testu, što predstavlja 27% žarišta kod divljih svinja. Uprkos većem broju izbijanja afričke kuge svinja (AKS), prosečna površina pod ograničenjima u EU usled pojave bolesti kod domaćih svinja blago je porasla 2025. godine (+2%), dok je prosečna površina pod ograničenjima usled pojave bolesti kod domaćih svinja i divljih svinja ostala na sličnom nivou kao 2024. godine.
Najvažnije preventivne i kontrolne mere za širenje VAKS su:
- Visok nivo biosigurnosti na farmama – sprečavanje direktnog i indirektnog kontakta domaćih i divljih svinja, kontrola ulaska ljudi i vozila, dezinfekcija i odvajanje „čistih“ i „prljavih“ zona.
- Sprečavanje hranjenja pomijama (swill feeding) i kontrola hrane i prostirke, posebno u područjima sa cirkulacijom virusa.
- Kontrola kretanja svinja, mesa i kontaminiranih materijala iz zaraženih i restriktivnih zona.
- Rano otkrivanje i brzo prijavljivanje sumnjivih slučajeva, uz ciljano laboratorijsko testiranje domaćih i divljih svinja.
- Sistematska pretraga i bezbedno uklanjanje leševa divljih svinja, jer leševi mogu predstavljati dugotrajan izvor virusa u životnoj sredini.
- Kontrola populacije divljih svinja, ali uz pažljivo planiranje lova; u zaraženim jezgrima nekontrolisan lov može povećati kretanje životinja i širenje infekcije.
- Privremena obustava lova u zaraženoj „core“ zoni, uz ciljane mere populacione kontrole u okolnim zonama.
- Zoniranje i fizičko ograničavanje širenja, uključujući odgovarajuće ograde i korišćenje prirodnih ili infrastrukturnih barijera. EFSA naglašava da ograde same po sebi nisu dovoljne i da najbolje rezultate daju u kombinaciji sa uklanjanjem leševa i kontrolom populacije.
- Edukacija farmera, lovaca, veterinara i radnika o putevima prenosa i biosigurnosnim procedurama.
- Brzo uklanjanje i neškodljivo uništavanje zaraženih domaćih svinja, uz čišćenje i dezinfekciju objekata i epidemiološko ispitivanje porekla infekcije.
Primer Španije
Španija predstavlja posebno interesantan primer jer je nakon dugogodišnjeg programa iskorenila AKS 1995. godine, nakon decenija endemskog prisustva. Program je uključivao intenzivnu veterinarsku kontrolu, identifikaciju životinja, unapređenje biosigurnosti farmi, kontrolu kretanja, nadzor i brzo uklanjanje pozitivnih životinja. Špansko iskustvo pokazuje da je dugoročna kombinacija stroge biosigurnosti, sistema ranog otkrivanja, kontrole kretanja i snažnog veterinarskog nadzora ključna za eradikaciju.
Istovremeno, treba razlikovati ovo istorijsko iskustvo od aktuelne situacije u Španiji: novi slučajevi AKS kod divljih svinja otkriveni su krajem 2025. u okolini Barselone, nakon čega su uvedeni zoniranje, fizičke barijere, intenzivna potraga za leševima i ciljano upravljanje populacijom divljih svinja (https://vetksbeograd2.rs/3212/).
– – –
Preporuke za kontrolu Afričke kuge svinje u Republici Srbiji
Republika Srbija bi kontrolu afričke kuge svinja (AKS) trebalo da zasniva na dugoročnom, i teritorijalno diferenciranom sistemu baziranom na analizi rizika, po uzoru na najbolju praksu EU, a ne samo na reakciji nakon pojave kliničkih slučajeva.
Uz sprovođenje godišnjih planova nadzora nad AKS kod domaćih i divljih svinja koji se regularno sprovode, sistem bi trebalo dodatno usmeriti ka ranom otkrivanju, epidemiološkom mapiranju i brzoj intervenciji u visokorizičnim područjima (EFSA posebno ističe da su adekvatan nadzor, biosigurnost i pravovremeno prikupljanje podataka ključni za kontrolu bolesti).
PRIORITET 1: Biosigurnost farmi
Posebnu pažnju treba posvetiti malim i srednjim gazdinstvima, gde su biosigurnosni standardi često različiti. Potrebno je uvesti sistematsku procenu biosigurnosti farmi, obavezne korektivne mere za gazdinstva visokog rizika, kontrolu ulaska ljudi i vozila, dezinfekciju, bezbedno skladištenje hrane i prostirke, zabranu hranjenja pomijama i sprečavanje kontakta domaćih sa divljim svinjama. Način upravljanja stajnjakom i prostirkom predstavljaju važne faktore rizika, dok zaštitne mreže protiv insekata mogu predstavljati dodatnu meru u područjima sa cirkulacijom virusa.
PRIORITET 2: Sistem kontrole AKS u populaciji divljih svinja
Srbija bi trebalo da razvije nacionalni GIS sistem koji bi u realnom vremenu prikazivao pozitivne i negativne nalaze, lokacije leševa divljih svinja, gustinu populacije, migracione koridore i zone rizika. Posebno je važno sistematsko pronalaženje i bezbedno uklanjanje leševa divljih svinja, jer oni predstavljaju značajan izvor infekcije. Kontrola populacije treba da bude ciljano planirana jer nekontrolisano uznemiravanje i lov mogu povećati kretanje životinja. Kombinacija barijera, ciljane kontrole populacije i uklanjanja leševa može značajno smanjiti širenje virusa, dok same ograde nisu dovoljne.
PRIORITET 3: Stroga kontrola kretanja životinja, mesa, vozila i ljudi između zona različitog rizika (u kontinuitetu, a ne samo tokom izbijanja žarišta)
Primeniti uvek kod izbijanja novih žarišta EU model zoniranja. Takav pristup pokazuje da se epidemiološka situacija mora prevoditi u konkretne restrikcije kretanja i prometa proizvoda. Srbija bi zato trebalo da ima dinamičko zoniranje zasnovano na epidemiološkim podacima, uz posebno stroge mere u područjima sa aktivnom cirkulacijom virusa. Evropska komisija trenutno koristi sistem zona I, II i III i dodatnih zaraženih zona za divlje svinje, uz posebne mere za životinje i proizvode.
PRIORITET 4: Koncept „upravljanja epidemiološkim rizikom“
Srbija bi trebalo da pređe sa reaktivnog pristupa „kontrole žarišta“ na proaktivni koncept „upravljanja epidemiološkim rizikom“. To podrazumeva centralizovanu analizu podataka, intenzivno laboratorijsko testiranje rizičnih životinja, brzo prijavljivanje, unapred pripremljene interventne timove, kontinuiranu edukaciju farmera i lovaca i mnogo bolju prekograničnu saradnju sa Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, BiH, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Iako se u našoj zemlji već primenjuje rano otkrivanje, uklanjanje zaraženih životinja i kontrola kretanja, iskustvo EU pokazuje da najbolji rezultat daje integracija svih ovih mera u jedinstven nacionalni sistem upravljanja AKS, sa jasnim indikatorima uspeha i stalnim prilagođavanjem mera epidemiološkoj situaciji.
Suština preporuke (prema iskustvu zemalja EU) je primena integrisanog pristupa koji obuhvata:
- biosigurnost farmi
- rano otkrivanje ASK
- kontrolu kretanja (životinje, ljudi, vozila)
- nadzor na populacijom divljih svinja
- uklanjanje leševa divljih svinja (u kontinuitetu)
- ciljane kontrole populacije divljih svinja
- efikasna komunikacija sa farmerima i lovcima
- dinamičko zoniranje
- regionalna saradnja.
PREDLOG ZA USPOSTAVLJANJE NACIONALNOG CENTRA ZA KONTROLU AKS (Uprava za veterinu, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede)
Imajući u vidu da će virus afričke kuge svinja (VAKS) i u narednim godinama predstavljati značajan izazov za veterinarsku službu Republike Srbije i sektor svinjarstva, predlaže se uspostavljanje Nacionalnog centra za kontrolu AKS, kao posebnog i stalnog operativnog tima za aktivni nadzor, prevenciju i brzo reagovanje u slučaju pojave i širenja AKS, u okviru Uprave za veterinu. Tim bi svoje aktivnosti upravljanja epidemiološkim rizicima sprovodio na osnovu jasno definisanih i unapred razvijenih operativnih protokola, uz obezbeđena posebna finansijska sredstva i odgovarajuće resurse za hitno postupanje: (i) Hitno reagovanje (mobilne interventne ekipe, dnevnice, prevoz, gorivo, zaštitna oprema, dezinfekciona sredstva), (ii) Laboratorijska dijagnostika (PCR testiranje, reagensi, potrošni materijal, transport uzoraka, održavanje opreme i povećanje kapaciteta laboratorija), (iii) Aktivni nadzor divljih svinja (potraga za leševima, uzorkovanje, GPS oprema, terenske ekipe, vozila i naknade nalaza), (iv) Uklanjanje i neškodljivo uništavanje leševa (sakupljanje, transport, dezinfekcija, kafilerije, bezbedno zbrinjavanje), (v) Kontrola gazdinstava (ocena biosigurnosti, ciljane kontrole, dezinfekcija i hitno unapređenje biosigurnosti na rizičnim farmama), (vi) Kontrola kretanja (mobilni kontrolni punktovi, nadzor transporta svinja i proizvoda, dezinfekcija vozila i podrška radu republičke veterinarske inspekcije), (vii) GIS i epidemiološki informacioni sistem, (viii) Jedinstvena nacionalna baza podataka – GIS mapiranje žarišta, laboratorijski nalazi, nalaz i pozicija leševa divljih svinja i zona restrikcije, (viii) Kompenzacije i hitne intervencije (brza isplata naknade za neškodljivo uklonjene životinje i troškove čišćenja i dezinfekcije), (ix) Edukacija i komunikacija (kontinuirana obuka veterinara, farmera, lovaca i lokalne samouprave; kampanje za prijavljivanje sumnjivih slučajeva), (x) Rezervni fond (finansijska sredstva koja se mogu aktivirati odmah po pojavi novog žarišta, bez čekanja na rebalans budžeta).
Za efikasno funkcionisanje operativnog tima neophodno je uspostaviti kontinuiranu dnevnu komunikaciju, razmenu podataka i koordinaciju sa svim relevantnim institucijama i učesnicima u sistemu kontrole afričke kuge svinja (AKS), uključujući Upravu za veterinu, republičke veterinarske inspektore, jedinice lokalne samouprave, naučne i veterinarske specijalističke institute, šumska gazdinstva, lovačka udruženja, kafilerije, Ministarstvo unutrašnjih poslova (policiju) i Ministarstvo odbrane (Vojsku Srbije). Na ovaj način obezbedila bi se pravovremena razmena epidemioloških informacija, brzo donošenje operativnih odluka i koordinisana primena mera na terenu, što je od ključnog značaja za rano otkrivanje, suzbijanje i sprečavanje daljeg širenja infekcije.
Reference
Regulation (EU) 2016/429 (Animal Health Law). https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:02016R0429-20210421
Regulation (EU) 2020/687 (Rules for the prevention and control of certain listed diseases). https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:02020R0687-20260512
Regulation (EU) 2023/594 (Special disease control measures for African swine fever). https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:02023R0594-20260428
EFSA (European Food Safety Authority), Stahl, K., Boklund, A., Podgorski, T., Vergne, T., Mur, L., Aminalragia-Giamini, R., Rusina, A., Lima, E. (2026) Epidemiological analysis of African swine fever in the European Union during 2025. EFSA Journal 24(5), e10106. https://doi.org/10.2903/j.efsa.2026.10106
Jurado, C., Martínez-Avilés, M., De La Torre, A., Štukelj, M., de Carvalho Ferreira, H.C., Cerioli, M., Sánchez-Vizcaíno, J.M. and Bellini, S. (2018) Relevant Measures to Prevent the Spread of African Swine Fever in the European Union Domestic Pig Sector. Front. Vet. Sci. 5, 77. doi: 10.3389/fvets.2018.00077
Migliore, S., Hussein, H.A., Galluzzo, P., Puleio, R., Loria, G.R. (2024) African Swine Fever and Its Control Measures in Wild Boar: A “De Iure Condito” Analysis in the European Union. Animals 14, 14. https://doi.org/10.3390/ani14010014
Sauter-Louis, C., Conraths, F.J., Probst, C., Blohm, U., Schulz, K., Sehl, J., Fischer, M., Forth, J.H., Zani, L., Depner, K., Mettenleiter, T.C., Beer, M., Blome, S. (2021) African Swine Fever in Wild Boar in Europe-A Review. Viruses 13(9):1717. doi: 10.3390/v13091717
Pripremio dana 17.08.2026.
Dr sci.vet.med. Ivan Nastasijević, DVM
Naučni savetnik
Predsednik RO VKS Beograd II
