Nacrt novog Zakona o dobrobiti životinja

Nacrt novog Zakona o dobrobiti životinja.

(https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/110825/110825-vest10.html)

Nacrt novog Zakona o dobrobiti životinja izazvao je brojne nedoumice, uznemirenost i kontroverzna tumačenja u javnosti. Glavna bojazan se odnosi na aspekte tretiranja napuštenih kućnih ljubimaca (pasa, mačaka) u vezi sa njihovim uklanjanjem (u nacrtu Zakona upotrebljena je reč `ubijanje`; u ranijim propisima korišćena je reč `uništavanje`) i hvatanjem, smeštajem i tretmanom u prihvatilištima. Manje pažnje je posvećeno dobrobiti životinja za proizvodnju hrane.

• U članu 20. (`Zahtevi zaštite dobrobiti životinja prilikom ubijanja`), navedeno je da “životinju može da ubije samo veterinar ili veterinarski tehničar pod nadzorom veterinara ili drugo obučeno lice pod nadzorom veterinara, osim u slučajevima kada je ugrožena bezbednost ljudi i životinja, ako ovim zakonom nije drukčije propisano”.

Time se sprečava ubijanje životinja koje se ne obavlja na human način koji prouzrokuje trenutnu i sigurnu smrt, odnosno može se izvesti samo od strane veterinara.

• U članovima 18 ili 19. definisano je da se ubijanjem životinja (na human način) `sprečava širenje, odnosno ako se suzbijaju i iskorenjuju zarazne bolesti, odnosno obezbeđuje prevencija i kontrola bolesti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravlje životinja`.

Ova odredba bi trebalo da obezbedi da se životinje ne mogu nekontrolisano ubijati čak i ako je u pitanju `prevencija i kontrola bolesti` – bez odluke organa uprave nadležnog za poslove veterinarstva (Uprava za veterinu / veterinarska inspekcija) kako je i regulisano Zakonom o zdravstvenoj zaštiti životinja.

• Član 65 definiše da su jedinice lokalne samouprave dužne da izrade i sprovode program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka prema karakteristikama sredine.

Neophodno je ovde dodati odredbe da se program kontrole i smanjenja populacija napuštenih pasa i mačaka sprovodi od strane jedinica lokalne samouprave u skladu sa nacionalnom strategijom za kontrolu i smanjenje populacija napuštenih pasa i mačaka a koja se zasniva na CNR (Catch, Neuter, Release) principu – hvatanje, neutralisanje (ovariohisterektomija ženki, kastracija mužjaka), puštanje. Ovakav pristup je široko prihvaćen u zemljama članicama EU i predstavlja human metod za kontrolu napuštenih životinja, umanjuje njihovu patnju i sprečava prenošenje zoonotskih bolesti. Stoga je CNR metoda efikasnija, održivija i humanija u odnosu na hvatanje i uništavanje napuštenih životinja.

– – – – –

Predlažemo Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da tekst nacrta Zakona o dobrobiti životinja unapredi dodavanjem člana u kome će biti navedeno da će biti usvojena Nacionalna strategija za kontrolu populacije napuštenih pasa i mačaka u kojoj će detaljno biti propisane odgovornosti vlasnika životinja, vlasnika prihvatilišta, lokalne samouprave (osnivanje i finansiranje zoohigijenske službe, prihvatilišta, itd.), odgovornost i nadležnost veterinarske službe i gde će CNR pristup predstavljati osnovu strategije, kao i osnivanje Nacionalne baze podataka o usvajanju (udomljavanju) kućnih ljubimaca i program finansiranja opština i organizacija za dobrobit životinja. Naravno, za realizaciju ove strategije biće neophodno predvideti i odgovarajuća budžetska sredstva na republičkom nivou, kako bi se pomoglo lokalnim samoupravama, odnosno obezbedilo kofinansiranje programa kontrole populacije napuštenih pasa i mačaka.

Dalje, smatramo da član 6. nacrta Zakona (osnovna načela) takođe treba temeljno preurediti tako da jasno budu navedena 5 osnovnih načela dobrobiti životinja prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije za zaštitu zdravlja životinja – WOAH (Five Animal Welfare Freedoms), a to su:

1. Sloboda od gladi, neuhranjenosti i žeđi
2. Sloboda od straha i patnje
3. Sloboda od toplotnog stresa ili fizičke nelagodnosti
4. Sloboda od bola, povreda i bolest
5. Sloboda izražavanja normalnih obrazaca ponašanja

Podstičemo nadležne državne organe da razmotre dobru pravnu praksu u drugim članicama EU, poput Švedske (Swedish Animal Welfare Act 2018:1192): https://www.globalanimallaw.org/downloads/database/national/sweden/animal-welfare-act-2018-english.pdf ili susedne zemlje Grčke koja ima sličnosti sa Srbijom (Greek Animal Welfare Act 4830/2021) i čijim je zakonom definisano uspostavljanje sveobuhvatnog okvira za dobrobit kućnih ljubimaca, uključujući odgovornosti vlasnika, stvaranje Nacionalne baze podataka o usvajanju (udomljavanju) kućnih ljubimaca i program finansiranja opština i organizacija za dobrobit životinja pod nazivom „Argos“.

U uvodnom delu teksta nacrta Zakona, odnosno pre odnosnih poglavlja, potrebno je da uvek budu navedeni pravni akti EU koji predstavljaju osnov za donošenje novog Zakona o dobrobiti životinja, odnosno njegovih odredbi (npr. Regulation (EC) No 1/2005, Regulation (EU) No 1099/2009, Regulation (EC) No 625/2017, etc.), čime bi jasno bilo dato do znanja da je Zakon usaglašen sa pravnim okvirom EU.

Predloženim unapređenjima teksta nacrta Zakona o dobrobiti životinja bi se otklonile glavne zamerke i postigla usaglašenost sa praksama u zemljama članicama EU.