Poštovane kolege,
U vezi sa događajem u Aranđelovcu kojim je ugrožen materijalni i lični integritet naše koleginice, želimo da podelimo sa vama razmišljanje naše koleginice Nikolete Novak, DVM, spec.
Piše: Nikoleta Novak, DVM, spec.
Povodom demoliranja ambulante koleginice veterinarke iz Aranđelovca i pretnji koje je dobila
Od kada sam saznala da postoji zanimanje veterinar htela sam to da postanem. Skupljala sam i pomagala životinje oduvek, i kada to nije bilo šire društveno prihvaćeno. I volim što sam postala veterinar iako je školovanje dugo i teško, usavršavanje i učenje stalno i neophodno, posao često fizički naporan i prljav i visoko stresan…
O tome koliko je visoko stresan…Uprkos ljubavi koju imam prema životinjama I veterinarskoj medicini sve češće mi se dešava da se osetim na ivici snaga, pregorelo, potpuno iscrpljeno od svega što na poslu doživim, i poželim da više ne radim. Ne zbog životinja, već zbog ljudi.
Koleginica iz Aranđelovca je doživela pakao jer joj je na operaciji uginuo pas. Koleginica je pokušala da ga spase. Sigurno je htela da joj pacijent preživi i dala je sve od sebe. Da li je napravila neku grešku u lečenju? Koliko sam čula nije. Čak i da jeste, ko može da kaže da u svom profesionalnom radu nije nikada pogrešio? Ja jesam grešila, i grešiću i dalje, iako se svim silama trudim da ne bude tako. Da li sam doživljavala neprijatnosti od vlasnika kada su se greške dešavale? Potpuno paradoksalno, ali ne. Rešavali smo to uz razgovor, objašnjenja i izvinjenje. Najveće neprijatnosti, scene, pa i pretnje doživela sam u situacijama gde su vlasnici isprojektovali svoje frustracije, bes, nezadovoljstva na mene i moje kolege, što liči i da je slučaj kod koleginice iz Aranđelovca. I sve je veći broj takvih situacija i kod nas, ali i kod drugih kolega. Kada se skupimo na stručnim edukacijama maltene najglavnija tema su neprijatnosti koje gotovo svakodnevno doživljavamo.
No, ja često kažem da je stanje u veterini samo odraz slike celoga društva u kome je nasilje svakodnevno, obziri nestaju, svako misli samo na sebe i ne preza da ugrožava bilo koga i psihički i fizički…
Podržimo i pomozimo koleginici iz Aranđelovca da se i psihički i finansijski oporavi, pomozimo jedni drugima, imajmo obzira prema poštarima, poljoprivrenicima, lekarima, nastavnicima, prodavcima… budimo bolji i obzirniji, a pobunimo se protiv nepravde da bi nam svima bilo bolje. U suprotnom, neko će nekada i nama polupati prozore, pretiti, napasti dete, ugroziti nas u saobraćaju … dovesti nas da ne poželimo da radimo posao koji volimo i za koji smo se školovali, dovesti nas da želimo da odemo, ili da nam deca odu, iz zemlje koju volimo i koja je naša, dovesti nas da i mi postanemo najružnija i najgora verzija sami sebe…
