U pitanju je složen, strukturni problem koji se ponavlja tokom prethodnih decenija i koji za posledicu ima kontinuirani pad broja mlečnih grla i proizvodnje mleka u Srbiji. Ovakva situacija se takođe odražava i na smanjenje operativnih i finansijskih kapaciteta farmera, ali i veterinarskih stanica.
Ovom prilikom, u dobroj nameri, predlažemo set mera koje bi država mogla da razmotri u cilju dugoročne stabilizacije i unapređenja proizvodnje i plasmana mleka na domaćem tržištu.
- Trgovinske zaštitne mere (prelevmani)
Uvođenje ograničenja na uvoz mleka, mleka u prahu – prelevmani shodno članu 40. (Dumping and subsidy) i članu 41. (Safeguards close) Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju potpisanog 29 April 2008 izmedju Republike Srbije Ii Evropske unije (Stabilisation and Association Agreement between the European Commission and their Member States, of the one part, and the Republic of Serbia, of the other part): https://www.mei.gov.rs/upload/documents/sporazumi_sa_eu/saa_textual_part_en.pdf
Napomena: Uvođenje zaštitnih mera od damping cena za određene proizvode koji se uvoze u zemlju i ugrožavaju domaću proizvodnju/industriju i izazivaju ozbiljne ekonomske poremećaje na tržištu, se preduzima prema odnosnom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno sa pozivom na sporazum Svetske trgovinske organizacije (World Trade Organization – WTO) o primeni odredbi clana VI Generalnog ugovora o tarifama i trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade – GATT, 1994), Prema odnosnim odredbama zemlja uvoznica može da preduzme odgovarajuće bilateralne mere zaštite svog tržišta pod uslovima i u skladu sa odredbama člana VI GATT (`the importing Party may take appropriate bilateral safeguard measures under the conditions and in accordance with the procedures laid down in this Article`).
Bilateralne zaštitne mere usmerene na uvozne proizvode ne smeju da budu prekomerne u odnosu na realnu potrebu da se reši postojeći problem koji je nastao primenom ovog Sporazuma. Zaštitne mere mogu da obuhvataju smanjenje ili povećanje preferencija (prelevmana) za odredjene proizvode (`safeguard measures directed at imports from the other Party shall not exceed what is necessary to remedy the problems, as defined in paragraph 2, which have arisen as a result of application of this Agreement. The safeguard measure adopted should consist of a suspension in the increase or in the reduction of the margins of preferences provided for under this Agreement for the product concerned`).
Uvedene zaštitne mere treba da sadrze jasne odredbe koje progresivno vode do njihovog ukidanja na kraju postavljenog perioda, a koji ne moze biti duži od dve godine (osim u izuzetnim slučajevima). Važno je napomenuti, da kada jednom prestane primena uvedene zaštitne mere, ista mera se za iste proizvode ne sme primeniti u narednom periodu od dve godine po ukidanju iste (`Such measures shall contain clear elements progressively leading to their elimination at the end of the set period, at the latest, and shall not be taken for a period exceeding two years. In very exceptional circumstances, measures may be extended for a further period of maximum two years. No bilateral safeguard measure shall be applied to the import of a product that has previously been subject to such a measure for a period of time equal to that during which such measure had been previously applied, provided that the period of non-application is at least, two years since the expiry of the measure`).
Napomena: Pre odluke o uvodjenju zastitnih mera (prelevmana) potrebna je ozbiljna ekonomsku i pravna analiza štete koja se nanosi ekonomiji drzave (injury analysis) i potrebno je jasno dokazati uzročnu vezu između uvoza i poremećaja tržišta.
Potrebno je takodje imati u vidu i da uvodjenje zastitinih mera (premda opravdano) ne rešava strukturne probleme konkurentnosti domaće proizvodnje. Ova mera može biti kratkoročni stabilizacioni alat, ali nije dugoročno razvojno rešenje.
- Petogodišnji ugovori sa mlekarama
Obezbeđenje sigurnosti u poslovanju farmi – 5 godišnji ugovori sa mlekarama sa garantovanim otkupnim minimalnim cenama u odnosu na prosečnu cenu mleka u zemljama EU. Premije dogovarati na godisnjem nivou.
Formulu za formiranje minimalne cene zasnovati na:
- prosečnoj EU ceni (npr. referenca sa EU Milk Market Observatory),
- troškovima inputa (stočna hrana, energenti),
- indeksaciji prema inflaciji.
- Izgradnja velikih fabrika mleka u prahu i državni otkup
Uspostavljanje fabrika velikog kapaciteta za preradu mleka u mleko u prahu – jedna ili dve centralne fabrike (Vojvodina, Centralna Srbija) i regionalnih sabirnih centara, na osnovu analize kontinuiteta sirovinske baze, investicione analize i konkurencije velikih proizvođača u EU.
Otkup viskova mleka od strane države (Direkcija za robne rezerve) i prerada svežeg mleka u mleko u prahu; plasiranje rezervi mleka u prahu kroz izvoz u zemlje Azije i Afrike, kao i za potrebe domaće konditorske industrije.
- Mora se pažljivo voditi računa o troškovima skladištenja.
- Potrebna je strategija kontinuiranog plasmana (ne samo jednokratni izvoz).
- Rizik: destabilizacija domaćeg tržišta prilikom kasnijeg puštanja zaliha.
Usvojiti strategiju za ciljano otvaranje međunarodnih tržišta kroz realizaciju veterinarsko-sanitarnih sporazuma i uspostavljanje kreditnu podrške za izvoz.
Razmotriti paralelno i proizvodnju proizvoda sa dodatnom vrednoscu i dobrom potraznjom na međunarodnom tržištu:
- demineralizovana surutka u prahu,
- proteinski koncentrati (whey protein concentrate – WPC),
- sastojci za konditorsku industriju.
- mlečni proteinski izolati (za industriju mesa, itd.),
- preparati za medicinsku i sportsku ishranu,
- sastojci za funkcionalnu hranu.
- Mini-mlekare i lokalna prerada
Subvencionisanje izgradnje mini-mlekara na nivou lokalnih zajednica, kroz partnerstvo države i udruženja proizvođača mleka, kako bi farmeri prihvatili mogućnost da pretvaraju viškove mleka u proizvode sa dodatnom vrednošću (sir, jogurt, pavlaka, mileram, kiselo mleko, kefir, surutka) koji na taj način mogu u dužem roku da budu skladišteni i usmeravani u prodaju preko maloprodajnih lanaca; na ovaj nacin farmeri će očuvati broj mlečnih grla i dalje unapređivati proizvodnju.
Ova razvojna mera povećava dodatnu vrednost, diverzifikuje tržišne kanale i smanjuje zavisnost od velikih sistema.
Potrebno je takođe da u lokalnim mlekarama bude obezbedjeno uspostavljanje sistema za bezbednost hrane (HACCP), nadzor veterinarske inspekcije, logistička podrška za distribuciju i brendiranje regionalnih proizvoda (geografske oznake) – kako bi ova mera bila uspešna.
- Upravljanje proizvodnjom
Razmotriti dobrovoljne šeme smanjenja proizvodnje uz kompenzaciju koju obezbeđuje država i stimulisanje prelaska na kvalitet umesto količina.
- Kampanja za domaće mleko
Promovisati prema potrošačima kupovinu domaćeg mleka i proizvoda napravljenih od domaćeg mleka, uz jasno deklarisane proizvode kako potrošači ne bi bili dovedeni u zabunu.
Država moze da razmotri obaveznu upotrebu domaćih mlečnih proizvoda u školama (na primer putem programa „Mleko u školama“), vojsci, bolnicama, državnim institucijama.
- Povezivanje sa energetskom tranzicijom
Podsticati biogas postrojenja na farmama (korišćenje stajnjaka za energiju) što omogućava smanjenje troškova proizvodnje kroz energetsku samoodrživost. Time se povećava konkurentnost bez protekcionizma.
8. Digitalni monitoring tržišta mleka
Uspostaviti nacionalni „Milk Market Observatory“, sa transparentnim podacima o količinama mleka na tržištu i otkupnim cenama. Na osnovu ovih podataka obezbediti prediktivne modele ponude i tražnje.
Neophodno je razumevanje da problem viškova mleka nije samo trgovinski, već pre svega strukturni (fragmentisana proizvodnja), tržišni (koncentracija otkupa), konkurentnosti (troškovi inputa), organizacioni (slaba udruženost proizvođača).
Stoga predlažemo da je pre svega potrebno jačati zadružne modele (pojačanje pregovaračke moći farmera) i lokalnih prerađivačkih kapaciteta, kako bi se sprečilo periodično ponavljanje kriznih situacija i strateški stabilizovala proizvodnja i plasman mleka u zemlji.
Pripremio dana 25.02.2026.
Dr sci.vet.med. Ivan Nastasijević, DVM
Naučni savetnik
Predsednik RO VKS Beograd II
