Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2025. godini

Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2025. godini

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2025. godini, kojom se raspoređuje 109,6 milijardi dinara (936,7 miliona EUR) na pojedine vrste podsticaja u 2025. godini.

https://www.paragraf.rs/glasila/rs/Old/reg/rs_2025/r25008_001.htm

Podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju se odnose na direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, posebne podsticaje, kreditnu podršku i IPARD podsticaje, pri čemu je najveći iznos sredstava za podsticaje opredeljen za direktna plaćanja, kao oblik podrške po površini pod biljnom proizvodnjom i kroz plaćanja po grlu.

U skladu sa budžetom za poljoprivredu u 2025. godini, podsticaji u okviru pojedinih mera direktnih plaćanja uvećani su u odnosu na prethodnu godinu – podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave uvećani su sa 40.000 dinara po grlu na 55.000 dinara po grlu, dok regresi za nabavku sertifikovanog semena iznose do 17.000 dinara po hektaru.

Podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju imaju za cilj održavanje stabilnosti dohotka poljoprivrednih proizvođača, poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima, očuvanje životne sredine, kao i unapređenje konkurentnosti.

Pozdravljamo napore Vlade da se povećaju sredstva za podsticaje u poljoprivredi i time finansijski podrže naši proizvođači i domaćinstva kako bi proizvodnja hrane, kao vitalni resurs naše zemlje, mogla da bude održana na neophodnom nivou u cilju obezbeđenja prehrambene sigurnosti zemlje.

Kontinuirani razvoj i jačanje srpskog poljoprivredno-prehrambenog sektora je moguće samo kroz obezbeđenje redovnih i pravovremenih isplata podsticaja poljoprivrednicima/stočarima (uključujući i njihovu redovnu nivelaciju koja prati uvećanje nacionalnog godišnjeg bruto proizvoda), obezbeđenja dugoročnih i stabilnih (npr. petogodišnjih) ugovora o otkupu primarnih poljoprivrednih proizvoda od strane prerađivača (prehrambena industrija), i godišnje utvrđivanje cena (prema međunarodnim berzama), kao i strateški osmišljenog povećanja izvoza domaćih poljoprivrednih proizvoda, kroz smanjenje udela u izvozu primarnih poljoprivrednih proizvoda i podsticanja izvoza proizvoda sa dodatom vrednošću (prehrambeni proizvodi biljnog i životinjskog porekla). Iako su sva regionalna i međunarodna tržišta od interesa za izvoz naših poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, smatramo da orijentacija treba pretežno da bude ka regionu i zemljama EU, imajući u vidu navike potrošača, dužinu lanca snabdevanja (transportni troškovi) i održivost proizvoda (rok trajanja).

Podrška malim poljoprivrednim gazdinstvima (< 5 ha) je od ključnog značaja za vitalnost poljoprivredno-prehrambenog lanca u zemlji.

Osnovni preduslov za uspeh u transformaciji domaće poljoprivrede i prehrambenog sektora je obezbeđenje bezbednosti i kvaliteta hrane, snažniji transfer tehnologija u domaću industriju i podsticanje inovacija. Stoga je neophodno dalje jačanje i podrška nacionalnim institucijama koje se bave istraživanjem i kontrolom bezbednosti i kvaliteta hrane.

– – – – –

Rashodi za sprovođenje zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije (EU Common Agriculture Policy – CAP) kao % ukupnih rashoda EU u finansijskoj godini su 24,58% (u 2022 godini), dok je ukupna potrošnja za CAP u odnosu na GDP u EU bila na nivou od 0,34%.

Na primer, podsticaji u EU u vidu direktnih plaćanja poljoprivrednicima, prema dostupnim podacima iz 2022. godine, bili su u Bugarskoj u iznosu (milioni EUR) od 803,5; u Hrvatskoj 399,1; u Mađarskoj 1,283; u Češkoj 854,6; u Danskoj 794,2; u Austriji 685,2; itd.

Struktura poljoprivrednih gazdinstava u EU je takva da 71,2 % čine domaćinstva sa < 5 ha i čak 63,5% domaćinstava koje ostvaruje godišnji prihod < 4 000 €, 12,9 % domaćinstava sa godišnjih prihodom od 4 000-7 999 € i 7,5 % domaćinstava sa prihodom od 8 000-14 999 € (navedene podatke treba posmatrati i sa aspekta da, od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava u EU, oko 30% se nalazi u Rumuniji i oko 14% u Poljskoj).

– – – – –

EU Commission, Directorate General for Agriculture and Rural Development, https://agridata.ec.europa.eu/extensions/DashboardIndicators/Financing.html?select=EU27_FLAG,1

https://agriculture.ec.europa.eu/document/download/6aa74b11-9ea9-454d-80df-53e0c9cfe3f8_en?filename=agri-statistical-factsheet-eu_en.pdf

 

 
Facebook
Twitter
LinkedIn