Kontinuirano širenje afričke svinjske kuge (African Swine Fever- ASF) je razlog za zabrinutost za industriju svinjskog mesa na globalnom nivou, jer nijedan region nije ostao nepogođen ovom bolešću. Već dugi niz godina, nedostatak vakcine ili efikasnog lečenja čini kontrolu bolesti veoma izazovnom. Istraživačka zajednica radi na razvoju efikasne vakcine. Najave da su modifikovane žive vakcine odobrene ili testirane u nekim zemljama podigle su nadu u široku dostupnost novih efikasnih alata za suzbijanje trenutne epidemije ASF. Mnoge zemlje su zainteresovane za korišćenje ovih vakcina kao komplementarnog alata za sprečavanje i kontrolu rizika od širenja ASF na njihovim teritorijama.
Prvi usvojeni standardi za vakcinu protiv ASF
Prvi standardi za proizvodnju bezbednih i efikasnih vakcina protiv ASF usvojeni su u maju 2025. godine na godišnjem zasedanju delegata skupštine Svetske zdravstvene organizacije za zdravlje životinja (WOAH). WOAH poziva proizvođače vakcina i članove da uzmu u obzir ove standarde prilikom razvoja i evaluacije vakcina protiv ASF za regulatorno odobrenje.
WOAH naglašava važnost korišćenja samo visokokvalitetnih vakcina protiv ASF koje su u skladu sa standardima opisanim u priručniku – Terrestrial Animal Health Code (https://rr-europe.woah.org/app/uploads/2020/08/oie-terrestrial-code-1_2019_en.pdf), imaju dokazanu efikasnost i bezbednost i koje su bile predmet regulatorne evaluacije i odobrenja od strane nacionalnog regulatornog tela.
Vakcinacija protiv ASF ne bi trebalo da se koristi kao samostalna intervencija za kontrolu bolesti.
Bez obzira na efikasnost vakcine, programi vakcinacije treba da se sprovode kao deo sveobuhvatne strategije prevencije i kontrole, koja treba da uključuje i druge važne mere kontrole kao što su nadzor za rano otkrivanje, stroga biološka bezbednost na farmi (biosecurity), mere uvoza i kontrola kretanja.
Vakcinacija, ako se koristi, treba da se sprovodi u okviru dobro osmišljenog programa vakcinacije koji uzima u obzir, između ostalih faktora, lokalnu epidemiologiju bolesti, očekivane ciljeve vakcinacije i adekvatnost i održivost relevantnih tehničkih, finansijskih i ljudskih resursa. Oni bi uvek trebalo da uključuju nadzor i praćenje nakon vakcinacije (post-vaccination monitoring), kao i strategiju izlaska koja se odnose na prekid vakcinacije, kao što je navedeno u međunarodnim standardima WOAH o vakcinaciji – Terrestrial Animal Health Code, Section 4 – Disease Prevention and Control, Chapter 4.18. – Vaccination (https://www.woah.org/en/what-we-do/standards/codes-and-manuals/#chapter/?rid=44&volume_no=1&ismanual=false&language=102&standard_type=5&animal_type=7).
