Obrazovanje doktora veterinarske medicine predstavlja jedan od ključnih temelja zaštite zdravlja životinja, javnog zdravlja i bezbednosti hrane. Zbog ubrzanog razvoja nauke i tehnologije, promena u sistemima proizvodnje hrane i pojave novih zdravstvenih rizika, neophodno je da se i obrazovanje budućih veterinara kontinuirano unapređuje, kako bi odgovaralo potrebama savremene struke i društva.
Značajan korak u tom pravcu predstavlja Delegirana direktiva Komisije (EU) 2025/1223 (koja menja prethodnu Direktivu Evropskog parlamenta i Saveta 2005/36/EU), kojom su značajno modernizovani minimalni zahtevi za osposobljavanje doktora veterinarske medicine u Evropskoj uniji. Ova promena prepoznaje potrebu da se tradicionalna znanja iz veterinarske medicine povežu sa savremenim konceptima, uključujući pristup Jedno zdravlje (One Health), biosigurnost, dobrobit životinja, racionalnu upotrebu antimikrobnih lekova, bezbednost hrane, digitalizaciju (digitalnu pismenost) i primenu novih dijagnostičkih metoda (npr. molekularna dijagnostika – PCR, real-time PCR (qPCR), sekvenciranje DNK i sekvenciranje celog genoma (WGS); napredna laboratorijska dijagnostika – automatizovani analizatori, multiplex testovi i savremene metode identifikacije mikroorganizama; savremene metode medicinskog snimanja – digitalna radiografija, ultrazvuk, kompjuterizovana tomografija (CT) i magnetna rezonanca (MRI); brzi testovi i dijagnostika na mestu primene (point-of-care testing, POCT) – testovi koji omogućavaju brzo dobijanje rezultata u ambulanti, na farmi ili na terenu (biosenzori); digitalna dijagnostika – primena veštačke inteligencije u analizi snimaka, laboratorijskih rezultata i drugih dijagnostičkih podataka).
Ova iskustva mogu biti dragocena i za Srbiju. Iako je navedena direktiva pravni akt Evropske unije, njeni ciljevi predstavljaju važnu stručnu i akademsku smernicu za unapređenje veterinarskog obrazovanja u našoj zemlji, posebno u kontekstu evropskih integracija i potrebe za većom uporedivošću kvalifikacija.
Unapređenje studijskih programa ne bi trebalo da se svede samo na formalno usklađivanje propisa ili izmenu naziva predmeta. Suštinski cilj mora biti da diplomirani doktori veterinarske medicine poseduju znanja i praktične kompetencije koje odgovaraju stvarnim zahtevima radnog mesta. To podrazumeva bolje povezivanje teorijske nastave sa kliničkom praksom, laboratorijskim radom, terenskim aktivnostima i radom u sistemima veterinarskog javnog zdravlja. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti bezbednosti hrane životinjskog porekla, kontroli zoonoza, proceni rizika, savremenim metodama laboratorijske dijagnostike, upravljanju kriznim situacijama i saradnji različitih sektora u zaštiti zdravlja ljudi i životinja.
Aneks delegirane direktive Komisije (EU) 2025/1223 definiše sledeće zahteve sa studijski program za doktore veterinarske medicine (Annex, 5.4.1):
Studijski program koji vodi do sticanja dokaza o formalnim kvalifikacijama iz veterinarske medicine mora da obuhvati najmanje sledeće predmete navedene ispod. Nastava iz jednog ili više navedenih predmeta može se izvoditi u okviru drugih nastavnih predmeta ili u vezi sa njima.
A. Osnovni predmeti
- Fizika
- Hemija
- Biologija životinja i ćelije
- Biologija biljaka
- Biomatematika
B. Stručni predmeti
a. Osnovne nauke
- Anatomija (uključujući histologiju i embriologiju)
- Fiziologija
- Biohemija
- Genetika i molekularna genetika
- Farmacija, farmakologija i farmakoterapija (uključujući antimikrobnu rezistenciju)
- Toksikologija
- Mikrobiologija
- Imunologija
- Epidemiologija
- Profesionalna etika
b. Kliničke nauke
- Porodiljstvo
- Patologija (uključujući patološku anatomiju)
- Parazitologija
- Klinička medicina i hirurgija (uključujući anesteziju)
- Klinička nastava o različitim vrstama domaćih životinja, živini i drugim životinjskim vrstama
- Preventivna medicina
- Dijagnostičko snimanje
- Reprodukcija i poremećaji reprodukcije
- Veterinarska državna medicina i javno zdravlje
- Veterinarsko zakonodavstvo i sudska veterinarska medicina
- Terapija
- Propedeutika (osnove kliničkog pregleda i dijagnostičkih postupaka)
c. Stočarska proizvodnja
- Reprodukcija i proizvodne karakteristike životinja
- Ishrana životinja
- Agronomija
- Ekonomija u ruralnim područjima
- Uzgoj životinja i upravljanje zdravljem stada
- Veterinarska higijena
- Dobrobit životinja, etologija i zaštita životinja
d. Higijena hrane
- Inspekcija i kontrola hrane za životinje i hrane životinjskog porekla
- Higijena hrane, tehnologija hrane i mikrobiologija hrane
- Praktična nastava (uključujući praktičan rad u objektima u kojima se obavlja klanje životinja i prerada hrane)
Praktična obuka
Praktična obuka može se realizovati u obliku stručnog osposobljavanja, pod uslovom da se ono odvija u punom radnom vremenu, pod neposrednim nadzorom nadležnog organa i da ne traje duže od ukupno šest meseci u okviru petogodišnjeg studijskog programa.
Raspored teorijske i praktične nastave u okviru različitih grupa predmeta mora biti uravnotežen i usklađen, tako da se znanja i iskustva stiču na način koji omogućava doktorima veterinarske medicine da obavljaju sve poslove iz svoje profesionalne nadležnosti.
– – –
Jednako je važno da se ishodi učenja jasno definišu i redovno preispituju, uz aktivno učešće predavača, studenata, veterinarskih organizacija, nadležnih državnih institucija i predstavnika privrede. Kvalitet obrazovanja ne procenjuje se samo brojem položenih ispita ili obimom nastavnog sadržaja, već i sposobnošću diplomiranih doktora veterinarske medicine da stečena znanja primene u praksi, donose stručne odluke i preuzmu odgovornost za poslove za koje su osposobljeni.
Stoga smatramo da bi bilo korisno da se u Srbiji pokrene sistematska analiza postojećih studijskih programa veterinarske medicine, sa ciljem utvrđivanja njihove usklađenosti sa savremenim naučnim saznanjima, potrebama veterinarske profesije i relevantnim evropskim standardima. Takav proces trebalo bi da bude stručan, transparentan i zasnovan na dijalogu akademske zajednice i profesionalne prakse. Pri tome, potrebno je očuvati kvalitetne osnove postojećeg obrazovanja, ali i prepoznati oblasti u kojima su potrebni novi sadržaji, savremenije nastavne metode i više praktične obuke.
Unapređenje veterinarskog obrazovanja nije samo obaveza obrazovnih institucija, već zajednički interes čitave veterinarske profesije i društva. Dobro obrazovan doktor veterinarske medicine predstavlja važnu kariku u zaštiti zdravlja životinja, sprečavanju bolesti koje se prenose sa životinja na ljude, obezbeđivanju zdravstveno ispravne hrane i očuvanju poverenja javnosti u veterinarsku struku.
Srbija ima stručne i akademske kapacitete da unapređuje svoj sistem obrazovanja u skladu sa savremenim evropskim tendencijama. U tom procesu, Veterinarska komora Srbije treba da ima aktivnu i konstruktivnu ulogu, kao profesionalna organizacija koja zastupa interese veterinarske struke, doprinosi unapređenju stručnosti i organizuje kontinuirano stručno usavršavanje veterinara.
Potrebni su jasna vizija, konstruktivna saradnja i spremnost da se promene sprovode u interesu studenata, budućih generacija veterinara i društva u celini. Cilj treba da bude jednostavan i zajednički: obrazovati kompetentne, odgovorne i savremeno osposobljene doktore veterinarske medicine, spremne da odgovore na izazove struke danas i u budućnosti.
Izvor: Commission Delegated Directive (EU) 2025/1223 of 10 April 2025 amending Directive 2005/36/EC of the European Parliament and of the Council as regards the minimum training requirements for the profession of veterinary surgeon
https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=OJ:L_202501223
