Tržište jestivih insekata u Evropi i Americi raste. Uprkos tome što je samo 10,3% Evropljana izjavilo da bi bili spremni da zamene meso insektima, predviđa se da će tržište jestivih insekata dostići 4,63 milijarde dolara (3,36 milijardi funti) do 2027.
Insekti su hranljivi i predstavljaju izvor hrane koji se može proizvoditi održivije od konvencionalne proizvedenog mesa. Dok je konzumiranje insekata uobičajeno u mnogim regionima sveta, u zapadnim kulturama nailazi na odbojnost.
Odrasli cvrčci imaju 65% proteina u odnosu na svoju težinu, što je više od govedine (23%) i tofua (8%). Insekti su takođe bogati mineralima kao što su bakar, gvožđe i magnezijum. Stoga ne čudi da insekte danas konzumiraju ljudi u mnogim regionima sveta.
Da bi proizvele kilogram proteina, larve crva od brašna emituju 14 kg CO₂eq, daleko manje od 500 kg CO₂eq koji se emituje u proseku u proizvodnji goveđeg mesa. Na primer, za proizvodnju iste količine proteina, uzgoj larvi brašnara, koristi se 70 puta manje poljoprivrednog zemljišta u odnosu na tradicionalnu proizvodnju goveđeg mesa.
Potrošnja insekata u Evropi takođe može postati realnost. Evropski potrošači pokazuju sve veću spremnost da konzumiraju prerađenu hranu od insekata. Uključivanje insekata u poznate namirnice kao što je brašno predstavlja jedan od načina da se poboljša njihovo prihvatanje.
Naravno, jestivi insekti nisu jedino rešenje za postizanje održivijeg sistema ishrane. Međutim, oni pružaju hranljivu i održiviju zamenu za konvencionalno meso. Njihova proizvodnja, fleksibilnost i raznovrsnost znače da će verovatno igrati sve veću ulogu u sistemu ishrane baziranom na cirkularnosti i održivosti.
Veterinari imaju važnu ulogu u oceni i upravljanju rizicima koji se odnose na farmski uzgoj insekata i njihovo korišćenje u proizvodnji prerađene hrane. Na primer, identifikovano je pet grupa bioloških rizika, deset grupa hemijskih rizika i trinaest grupa fizičkih rizika, koji su podeljeni na podgrupe. U pitanju su zarazne bolesti koje se mogu prenositi preko insekata, uključujući i alimentarne patogene (Salmonella spp., Campylobacter spp., Vibrio spp., Streptococcus spp., Staphylococcus spp., Clostridium spp., Bacillus spp.) ili povećane nivoe bakterija izazivača kvara poput ukupnog broja bakterija (Total Viable Counts) i enterobakterija (Enterobacteriaceae), odnosno hemijske kontaminente (Aspergillus flavus sojeve i niži nivoi mikotoksina). Rizici po bezbednost hrane poreklom od insekata u vezi sa prisustvom virusa su ocenjeni kao niski. Budući pravci angažovanja veterinara u farmskom uzgoju insekata će se odnositi na prevenciju I redukciju mikrobioloških rizika koji se mogu kontrolisati primenom dobre higijenske prakse u uzgoju, rukovanju, preradom, skladištenjem i transportom insekata, odnosno hrane za životinje i namirnica koje sadrže insekte.
Projekat `SUStainable INsect CHAIN`(2019-2023) je finansiran i realizovan u okviru programa EU Horizon 2020 i odnosi se na povećanje ekonomske održivosti tržišta u vezi sa upotrebom insekata u proizvodnji hrane za životinje i namirnica i definisanjem pristupa da se prevaziđu prepreke u vezi sa novim tehnologijama i procesima u industriji insekata u EU što treba da omogući dobijanje bezbednih proizvoda – namirnica koje sadrže insekte ili namirnica poreklom od životinja koje su hranjene insektima (Izvor: https://cordis.europa.eu/project/id/861976).
Izvori:
Gałęcki, Remigiusz, Tadeusz Bakuła, and Janusz Gołaszewski. 2023. „Foodborne Diseases in the Edible Insect Industry in Europe—New Challenges and Old Problems“ Foods 12, no. 4: 770. https://doi.org/10.3390/foods12040770
Ranga, Leocardia, Francesco Noci, Ana P. Vale, and Maria Dermiki. 2023. „Insect-Based Feed Acceptance amongst Consumers and Farmers in Ireland: A Pilot Study“ Sustainability 15, no. 14: 11006. https://doi.org/10.3390/su151411006
