ПРЕДСТАВЉАЊЕ СРПСКЕ ВЕТЕРИНАРСКЕ СЛУЖБЕ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ НА МЕЂУНАРОДНОМ КОНГРЕСУ

ПРЕДСТАВЉАЊЕ СРПСКЕ ВЕТЕРИНАРСКЕ СЛУЖБЕ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ НА МЕЂУНАРОДНОМ КОНГРЕСУ

ПРЕДСТАВЉАЊЕ СРПСКЕ ВЕТЕРИНАРСКЕ СЛУЖБЕ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ НА МЕЂУНАРОДНОМ КОНГРЕСУ

THE MILITARY VETERINARY SERVICES OF THE FIGHTING NATIONS IN WORLD WAR ONE, HISTORICAL CONGRESS, University of Turin, June 18-20, 2018.

Током 2018. године на више локација у свету и на различите начине је био обележен велики јубилеј – 100 година од завршетка првог светског рата. У јуну наведене године, у Торину, Италији, је одржан историјски конгрес посвећен војној ветеринарској служби у великом рату.

Поред Италије као домаћина, Сједињених Америчких држава, Немачке, Француске, Португалије и Белгије, Република Србија је такође имала своје излагање. Свака нација је имала прилику да презентује деловање своје ветеринарске службе током четири године рата. Наш представник је прво кратко изложио историјат ветеринарске службе, од првог војног ветеринара Јована Теодоровића, па све до почетка рата. Србија је по одређеним подацима на почетку великог рата имала 147 ветеринара (од чега 19 војних), а војска у свом саставу око 200.000 радних грла стоке (коња и волова). Такође су коришћени голубови писмоноше за преношење порука. Ветеринари су се бавили лечењем животиња, надзором над животињама за клање и храном животињског порекла. Представљен је и губитак великог броја грла стоке, приликом повлачења српске војске преко Албаније, због болести (као што је сакагија код коња) и исцрпљености. Српска војска је током боравка у Грчкој, пре пробоја солунског фронта, имала велику помоћ од француске војне ветеринарске службе, у опреми, као и стручној помоћи војних ветеринара. У наведеној земљи је 1918. године основана и школа за поткиваче. Исте године је у Грчкој одржан скуп ветеринара Краљевине Србије, на којем су разматрана значајна питања за даљи развој струке. Донет је и Меморандум, који је био основа за Пројекат о организацији ветеринарске професије, што је била полазна основа за развој модерне ветеринарске службе. Укупно је 18 лица ветеринарске струке (од чега 10 ветеринара) дало своје животе у првом светском рату за слободу српског народа.

Током рата различите армије су користиле животиње за транспорт, преношење терета, проналажење рањеника и друге намене. Занимљивости су биле употреба канаринаца за детектовање угљен моноксида у тунелима, паса за преношење порука, паса и мачака за емотивну подршку војника, камила и слонова за транспорт. Пажњу су привукли филмови о немачкој амбуланти за службене псе и болници за коње, од којих је први филм био тонски. Италијанска делегација је имала интересантно предавање о значају мула у својој војсци.

Обиђена су током трајања конгреса и различита историјска здања, а на крају је испред Торинског факултета ветеринарске медицине свечано обележено откривање споменика посвећеног војним ветеринарима и студентима ветерине који су дали живот за своју отаџбину у првом светском рату, као и животињама које су коришћене током конфликта. Уз музику италијанског војног оркестра извршено је и полагање венца на поменути споменик.

Историјски конгрес у Торину је биo прилика да српска држава представи рад војне ветеринарске службе у првом светском рату, да се сагледају значај животиња у земљама учесницама рата, допринос војне ветеринарске струке у борбеним дејствима својих земаља и развоју цивилне ветеринарске медицине, функционисање струке у ратним условима, као и да се размене историјска искуства. Након завршетка конгреса издата је и књига са зборником радовима, као и сликама са конгреса, под бројем ISBN 978-88-97562-22-1. Она се може преузети  са сајта WordPress.com у ПДФ формату: https://storiamedicinaveterinariaemascalcia.files.wordpress.com/2019/11/108-2018-the-military-veterinary-services-of-the-fighting-nations-in-world-war-one.pdf.

Ветеринарска струка може да напредује уколико постоје записи о њеном раду. Потребно је радити, истраживати, писати, сликати и објављивати. Зато што ће део тих записи бити стручно и историјски вреднован и постати камен темељац наредним генерацијама доктора ветеринарске медицине.

Аутори текста:

  1. бригадни генерал др сци. вет. мед. Радивоје Анђелковић, начелник Управе за војно здравство Министарства одбране,
  2. потпуковник спец. др вет. Срђан Милентијевић, Управа за војно здравство Министарства одбране,
  3. потпуковник мр Ненад Јовановић, командант Центра ветеринарске службе, Управа за војно здравство Министарства одбране.

 

 

 

 

Facebook
Twitter
LinkedIn